Žalica: Ne odustajem od bratstva, bavimo se lažnim neprijateljima

Među filmovima iz regiona na 51. Festu u Beogradu je i “Praznik rada” reditelja i scenariste Pjera Žalice iz BiH, potresan film koji pokreće mnoga pitanja iz nedavne prošlosti na ovim prostorima, ali ne daklarativno, već kroz galeriju vrlo životnih likova.

Prema scenariju, nakon deset godina rada u Nemačkoj, Armin dolazi u Sarajevo. Tek je oženjen, želi da iznenadi oca Fudu, ali saznaje da je on upravo uhapšen pod optužbom za ratni zločin. Armin želi da sazna istinu, dok se među bliskim komšijama – koje su se pripremale da zajedno proslave Praznik rada, 1. maj – rađaju neverica, zbunjenost, nemir, različite reakcije.

Na novinarskoj projekciji “Praznik rada” je ostavio jak utisak, a prema rečima Žalice, napravio je tragediju koja se strašno trudi da bude komedija i to joj ne uspeva.

“Mislim da je, nažalost, naš život, još uvek takav i da će, nažalost, još dugo takav biti. Ja sam sada već, kao Đura Jakšić, došao u neko osećanje da ne znam ni da li ću videti promenu sveta na bolje, ali to nije razlog da ne nastavim da se borim da svet bude bolji nego što jeste i da nalazim one sokove koji nose nešto pozitivno, jer mi smo duhoviti ljudi bez obzira na sve”, rekao je Žalica, čiji je film koprodukcija Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Severne Makedonije, Srbije i Crne Gore, a svetsku premijeru imao je proteklog leta na Sarajevo film festivalu.

Prema njegovom mišljenju, ključni problem na ovim prostorima su nezaceljene rane, ali se ne bavimo pravim pitanjima.

“Pored očitog problema, mi se bavimo lažnim neprijateljima. To je i na lokalnom i na regionalnom nivou bivše države, a i na nivou Evrope i sve više sveta. Nas pokušavaju da ubede da smo jedni drugima neprijatelji, što nakon 30-ak godina svi znamo da nije tačno”, rekao je Žalica.

Žalica se osvrnuo i na nestanak komšiluka u ranijem smislu te reči.

“Mi smo komšije, ali to je već zaboravljena reč. Ja sada ne znam ljude koji žive u mojoj zgradi. Pristojno se pozdravimo, ali nema više onoga kao u moje vreme, kada je komšiluk značio malo više od geografskog položaja da smo jedni pored drugih. Nadam se da se tog mikronivoa to treba da se vrati na makro nivo, da shvatimo da komšiluk nije samo biti jedni do drugih nego uživati u tome što smo zajedno. Zidovi su tu samo da stvore uslove za intimu, da imate svoj privatni život kada želite da ga imate, ali ne treba da budu ti koji vas razdvajaju od drugih ljudi, nego vas stavljaju pored njih da bi vam bilo ugodnije”, rekao je Žalica i naglasio da neće nikad odustati od te “ideje Vudstoka i bratstva i jedinstva”.

“Ne mislim ni na kakve ideološke floskule nego na ideju da su svi ljudi braća i sestre. To je činjenica koja je naučno dokazana”, dodao je.

Povodom različitih pitanja i dilema koje pokreće film “Praznik rada”, Žalica je izjavio da se takva pitanja postavljaju svakodnevno.

“Toliki su izazovi, dešavaju se neugodne stvari koje vas dovode u neku vrstu iskušenja kad morate reagovati ili kao čovek ili kao pripadnik neke grupe. Stalno ste pod tim opterećenjem. Da li na određeni događaj treba da gledam kako mi zdrav razum i srce govore ili kao pripadnik nekog plemena? Nažalost, sve češće ljudi razmišljaju kao pripadnici plemena, a sve manje po svom moralnom kodeksu. Kakav će svet biti zavisi od svakog od nas pojedinačno. Šta je moralno, šta je pozitivno – to su univerzalne stvari. Svako je u stanju da donese ispravnu odluku i svako ima odgovornost prema tome kakvu je odluku doneo. A čini mi se da uglavnom idemo linijom manjeg otpora i odgovaramo onako kako nam vođe plemena kažu, vođe za koje ne znam čime su zaslužili takvu poziciju”, rekao je Žalica.

Govoreći o načinu nastanka scenarija sa mnogo likova, od kojih svaki predstavlja neku ideju, neki aspekt aktuelne situacije, ali i pravu, živu osobu, Žalica je rekao da je imao dvadesetak verzija scenarija.

“Postoje dramaturški postupci koji pomažu da kreirate film na papiru, ali kada dođe do prakse to obično pada u vodu. Ono što je moj cilj jeste da se toliko upoznam sa likovima da oni počnu da funkcionišu autonomno, sami za sebe. Kada kao scenarista intervenišem i namećem im da rade ili govore nešto što im nije u prirodi, osećate se, kao kad lažete – neka nelagoda. To je onda jak alarm da nešto nije u redu, pa to menjate. Kako voditi ansambl, to je komplikovano, iz verzije u verziju. Mislim da sam imao 20-ak verzija scenarija. To je mozaična struktura, kada više likova gradi taj svet. Ovde je mislim tuce likova. Onda idete korak po korak. Zavidim genijalcima koji za sedam dana napišu scenario. Čuo sam da je tako nastao ‘Roki’. Ali ja ne znam tako”, rekao je Žalica, koji već 25 godina predaje na Akademiji scenskih umetnosti, pored režije, i scenario.

Mnogobrojnu glumačku ekipu filma čine: Muhamed Hadžović, Emir Hadžihafizbegović, Admir Glamočak, Boris Isaković, Aleksandar Seksan, Mirvad Kurić, Jasna Žalica, Tatjana Šojić, Dženita Imamović Omerović, Labina Mitevska, Vedran Đekić, Branka Katić, Ermin Bravo, Branimir Popović…

Muhamed Hadžović (Armin) izjavio je da njegov lik jako pripada toj sredini.

“Vraća se upravo zbog toga što ga nešto vuče nazad, da dođe i razreši neke svoje dileme, strahove koje je odneo sa sobom. On nije otišao zbog želej da studira, nego je prosto pobegao iz te zemlje. Danas posmatram mlade koji deluju da imaju sve, da su zadovoljni, a ipak sve više odlaze vani i oni za koje nikada ne bih pomislio, čak i ljudi sa decom. To govori o svetu u kojem živimo”, rekao je Hadžović.

Navodeći i da su film radili predano, te da je sa Žalicom dugo prijatelj, Hadžović je dodao i da su mnogo razgovarali o liku Armina.

“Pokušao sam da ga očistim od mojih privatnih komentara, da bih autentično prikazao mladog čoveka koji je u tom trenutku izgubljen – odlazi i vraća se”, dodao je.

Jasna Žalica rekla je da je lik Mume najviše podseća na neku zverku koja negde u tišini liže svoje rane i onda izađe van i reži, laje, preti. Ne zna ni ona tačno kome ni zašto.

“To su one žene koje iza zavesa, u četiri zida, pokušavaju same sa sobom zalečiti svoje rane, ali onda postati na neki način i lek prvom do sebe, pomoći njemu da ide napred kroz život, kao što naš film priča, u trenutku nakon strašne prošlosti i potpuno neizvesne budućnosti. Deluje i kao malo blentava žena, ali je mnogo ozbiljnija nego što se na prvi pogled čini”, rekla je Jasna Žalica.

Branka Katić (Goga) izjavila je da je njen lik sposobna i emotivna žena koja je “nadigrana od sudbine na kraju, koliko god da je tu za druge, veliki je drug i najiskrenije želi da pomogne svima”.

“Slažem se sa Pjerom da bi svet bio bolji kada bismo prestali da se takmičimo i da se ubijamo i da mislimo da je neko bolji od drugih zbog nacionalne ili verske pripadnosti. To je loš narativ koji nas stalno vuče unazad. Ja volim da odem u Sarajevo, tamo se osećam kao kod kuće. Volela bih da imam čarobni štapić da obrišemo svu traumu i boli kroz koje su ljudi prošli i da na zdraviji način nađemo put”, dodala je srpska glumica.

Dženita Imamović Omerović (Sada) istakla je da joj je bila čast i privilegija raditi sa Žalicom: “On je reditelj koji daje konkretne upute na koji način da postavite lik, na koji način da pričate njegvu priču. Dopusti vam da budete svoji, ali kroz replike koje je on pisao. Atmosfera na snimanju je bila porodična, baš kao i među likovima u ovom filmu. O tome govori i iskrena radost sada kada smo se ponovo sreli, a nismo se neko vreme videli”.

Za Vedrana Đekića (Muris) snimanje “Praznika rada” bilo je “divna čarolija”.

Pomoćnik reditelja Antonije Žalica, našalio se da sa bratom radi još od vremena Bitlsa.

“Kao deca smo se igrali snimanja. U ovom filmu je i sentimentalna crta. Snimali smo ne samo u našoj mahali, već bukvalno u dvorištu zgrade u kojoj smo odrastali. Od prvog momenta sam bio vezan za ovaj film. Sa Pjerom mogu nekad i samo pogledom da se sporazumevam. A što se tiče njegove strogosti kao reditelja, na Bjelavama (deo Sarajeva) sam ja ipak bio stariji brat, koji je tu da mu čuva leđa”, rekao je Antonije Žalica.

Budžet filma bio je oko milion evra, a snimanje je trajalo pet-šest nedelja.

Producenti su Udruženje FORUM (BiH), Propeler Film (Hrvatska), Backroom, Baš čelik (Srbija), ABA Film (Crna Gora) i Sisters and Brother Mitevski (Severna Makedonija).

“Praznik rada” je na 51. Festu deo programa Gala, a do sada je učestvovao i na festivalima u Herceg Novom, Varšavi, Zagrebu, Ljubljani… U Srbiji je u bioskopskoj distribuciji Megakom filma.

 

 

---

Ovaj tekst je preuzet sa portala seecult.org.