Zašto REKOM?

Mirko Klarin

Da li nam, zaista, treba takozvana Regionalna komisija za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenim na teritoriji nekadašnje SFRJ?

Zar u regionu danas nema važnijih i prečih problema kojima bi trebalo da se bave razne državne komisije? Da pomenemo samo neke: nezaposlenost, siromaštvo, iseljavanje mladih, odliv mozgova, dramatično stanje u obrazovanju, zdravstvu, pravosuđu… I zašto bi se – umesto aktuelnim životnim pitanjima koja se tiču budućnosti regiona i dobrobiti njegovih ljudi – bavili onim što je bilo i prošlo i što se ne može menjati? Zašto bi dopustili da nam se krvava balkanska prošlost prepreči na putu ka blistavoj evropskoj  budućnosti?

Uostalom,  utvrđivanjem činjenica o ratnim zločinima se u protekle dve i po decenije bavio Haški tribunal. On je, istina, istražio tek vrh ledenog brega zločina počinjenih u region tokom Devedesetih i procesuirao je ograničeni broj počinilaca, budući da ga je mandat obavezivao da se bavi samo najodgovornijima za najteža kršenja međunarodnog humanitarnog prava, pa su “sitne ribe” provukle kroz njegovu mrežu.

Međutim, činjenice koje je Tribunal utvrdio u svojim presudama se u regionu uglavnom zanemaruju ili se prihvataju vrlo selektivno. Presuđene činjenice koje se ne uklapaju u dominirajuće narative o tome šta se dogodilo i ko je za to odgovoran se ignorišu ili osporavaju, i njima se manipuliše kako bi se dokazala tribunalova pristrasnost. Budući da sve sukobljene strane vide sebe prvenstveno kao žrtve zločina koje su počinili drugi, za njih je veoma teško da prihvate neprijatne činjenice i priznaju da je i njihova strana činila zverstva.

Postoje, ne samo na Zapadnom Balkanu već i u takozvanoj međunarodnoj zajednici, politički faktori koji smatraju da bi region bio danas bolji a ljudi u njemu srećniji da Tribunal nije osnovan i da se nije bavio istragama i utvrđivanjem činjenica o nekim od najtežih zločina počinjenih u Evropi nakon Drugog svetskog rata. I tvrde kako je, umesto toga, trebalo svu tu prljavštinu jednostavnoi pomesti pod tepih a kosture zatvoriti u podrume i plakare.

Jednom smo to uradili, ali nam se kasnije razbilo o glavu. U ime svetle budućnosti pod zastavom “bratstva i jedinstva”, nakon Drugog svetskog rata smo svesno propustili da utvrdimo činjenice o tome šta je ko, kome i kako uradio pod okriljem borbe protiv okupatora, na koje smo svalili krivicu za sva počinjena zverstva.

Zapravo, u prvih nekoliko decenija izgledalo je da “politika zaborava” i “društvo bez memorije” funkcioniše i da smo uspešno izbegli da nam se krvava prošlost meša u svetlu budućnost. A onda su nas u drugoj polovini osamdesetih, neodgovorni političari, nesposobni da se suoče sa političkom i ekonomskom krizom ali čvrsto rešeni da sačuvaju vlast, poveli putem koji – kako ga je još revolucionarne 1848. godine opisao austrijski pesnik Franz Grillparzer – od humanizma, preko nacionalizma vodi do bestijalizma (Von der Humanität, durch Nationalität, zur Bestialitat). Da bi u tome uspeli, počeli su da ispod tepiha izvlače prljavštine krvave prošlosti i vade kosture iz ormara i podruma, raspirujući iskonske strahove i žeđ za osvetom.

Bilo je lako manipulisati mitovima o zlodelima koja su “našima” naneli “njihovi”, o stradalništvu, žrtvovanju i “dugovima” koje treba naplatiti… budući da nisu postojale nikakve utvrđene i presuđene činjenice o tome ko je kome šta učinio pod okriljem Drugog svetskog rata, činjenice koje mi mogle pobuditi razumnu sumnju u te mitove. Mitove koji, na žalost, opstaju do danas.

Ako ništa drugo, činjenice koje su u proteklih 25 godina utvrđene u presudama Haškog tribunala i one koje će, nadamo se, jednog dana utvrditi REKOM, otežaće nekim budućim “spasiocima” nacija da, manipulišući odgovornošću za zločine počinjene tokom Devedesetih, ponovo povedu svoje naivne podanike na put bestijalizma.

Mirko Klarin, novinar, inicijator ideje za osnivanje međunarodnog krivičnog suda koji je trebao da utvrdi odgovornost i pre samog izbijanja ratova, urednik agencije SENSE, koja je pratila celokupno delovanje suda u Hagu.

(Objavljeno na europeanwesternbalkans.rs 12.7.2018.)