Zauzimanje pozicije žrtve opravdanje za sledeći sukob

Predsednici Srbije i Republike Srpske dogovorili su se proteklog vikenda da ove godine obeleže godišnjicu hrvatske vojnopolicijske akcije „Oluja“ i proterivanje srpskog stanovništva iz Krajine, 4. jula, u Bačkoj Palanci.

Piše: Snežana Čongradin

Taj dogovor Aleksandra Vučića i Milorada Dodika je saopšten javnosti samo četiri dana nakon komemoracije u Potočarima i godišnjice od srebreničkog genocida za koji su osuđeni brojni srpski oficiri i generali, a koju je državni vrh Srbije potpuno ignorisao.

Kako je moguć takav izrazito obrnut sistem vrednosti, u kojem se, kako je to obično bivalo u svim proteklim godinama, tako naglašeno obeležavaju zločini za koje je neko drugi odgovoran, a ignorišu, omalovažavaju ili potpuno negiraju genocid i ostala zlodela za koje odgovornost snosi Srbija, pitali smo sagovornike iz Zagreba i Beograda, profesora Filozofskog fakulteta Žarka Puhovskog i pisca Filipa David.

– Nacionalizam počiva na ulepšavanju prošlosti, sve što je loše se pripisuje drugima a sve dobro sebi samima. Zapravo, retki su slučajevi, iako su se dogodili, da se na sopstvene zločine gleda i govori preko civilne interpretacije patriotizma. To je učinila Nemačka, delimično Francuska, Belgija, Engleska… Mada je kod ovih potonjih to dosta teško išlo, a reč je o interpretaciji imperijalističkog nasleđa. Kod nas, na našim prostorima, to je sve mnogo još i gore i primitivnije. Vidiš trn u oku brata, a ne vidiš balvan u sopstvenom – ističe Žarko Puhovski za Danas.

Prema njegovim rečima, tu je na delu pokušaj svođenja sopstvene nacije na žrtvu i isključivo takav odnos.

– Srpski nacionalizam, još od Dobrice Ćosića, a i ranije, interpretira sopstvenu naciju istovremeno kao žrtvu i kao pobednika. A to je težak paradoks. Ne može se biti i žrtva i pobednik u isto vreme. Međutim, slična situacija je na svim stranama u ratovima u bivšoj Jugoslaviji, na delu je utrkivanje u tome ko je veća žrtva. Ali, odgovornost Srbije je veća zato što su imali na svojoj strani JNA pa su počinili samim tim i više zločina, jer su imali daleko bolje naoružanje – smatra profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu.

Žarko Puhovski za naš list kaže da političke elite na ovim prostorima prikazuju sopstvene narode kao žrtve zbog cilja nekog mogućeg budućeg sukoba, u svojstvu opravdanja za iniciranje novih ratova.

– Niko ne vidi kako je to biti u tuđim cipelama, mi smo uvek moralno ispravni i neko nad kojim je počinjena nepravda – zaključuje sagovornik Danasa.

Pisac Filip David za Danas podseća na činjenicu da Srbijom slobodno šeta hiljade zločinaca. On to konstatuje u odgovoru na pitanje našeg lista kako komentariše to što srpske vlasti redovno obeležavaju tuđe, a ignorišu i negiraju one za koje odgovornost snosi Srbija.

– Jedan od prethodnih tužilaca za ratne zločine svojevremeno je izjavio da svakodnevno našim ulicama hoda nekoliko hiljada zločinaca. Valjda mu zato nije produžen mandat. Takav odnos prema zločinu i zločincima je naša sramota koja se ne može pravdati time da neosuđenih zločinaca ima i na drugim stranama – zaključuje Filip David za Danas.

(Objavljeno u dnevnom listu Danas, 18.7.2918.)