20.03.2010.
Zorica Marković
Zorica Marković se rodila u Ilijašu, pored Sarajeva. Njen suprug, vojnik po ugovoru, poginuo je za vreme rata. Kada je sa rođacima i svojom decom pošla na njegovu sahranu, upala je u zasedu Armije BiH u okolini Pala. Teško je ranjena, a od 15 ljudi u toj grupi, samo njih pet je preživelo. Među poginulima bio je i njen rođeni brat. Danas živi u Bijeljini, gde je izbegla 1996. godine.
Svedočila je u okviru sesije „Javna svedočenja žrtava“ na Šestom regionalnom forumu za tranzicionu pravdu održanom 20. i 21. 03.2010. u Novom Sadu, u hotelu Park.
“Sve te naše priče su tužne i žalosne i mi koji smo preživjeli sve to… Žrtve su sve žrtve, svačija majka plače. Znači, nema odvajanja. Ako je žrtva žrtva, dajte da istinu dokažemo, da vidimo šta se sve dešavalo. Pa svaki onaj koji je počinio zločine nek odgovara. Da ne budemo na nacionalnim stranama. Da ne gledamo ni ove ni one, nego svi smo žrtve koji smo žrtve. I za sviju podjednak zakon, i da svi odgovaraju jednako.”
