O osnivanju REKOM-a na samitu Zapadnog Balkana u Trstu

BEOGRAD – U toku je kampanja prikupljanja podrške za osnivanje REKOM-a (Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o žrtvama ratnih zločina) u više gradova regiona, a cilj je da se prikupi 50.000 potpisa kako bi se preporuka o osnivanju te regionalne komisije našla na Samitu Zapadnog Balkana u julu u Trstu, kažu u Koaliciji za REKOM.

Potpisi se prikupljaju u Beogradu, Sarajevu, Zagrebu, Banjaluci i Prištini, kaže Nataša Kandić iz te koalicije i navodi da će potpisi biti predati italijanskom ministarstvu spoljnih poslova.

“Hoćemo da pokažemo da postoji jedna regionalna inicijativa i da očekujemo da se u deklaraciji s konferencije nađe ta preporuka o osnivanju REKOM-a”, rekla je Kandićeva Tanjugu.

Komisija, kaže ona, treba da bude osnovana sa zadatkom da se utvrdi identitet 130.000 žrtava, da se utvrde okolnosti pod kojima su žrtve izgubile život ili nestali i sva mesta i zatočenja, te da se zna šta je bio sadržaj ratova od 1991. godine do 2001. godine.

Kandićeva smatra da je to minimalni standard demokratske budućnosti, navodeći da pravo na znanje o tome šta se dogodilo u prošlosti pripada, ne samo porodicama žrtava, nego i društvu.

“Moramo da se izborimo da to pravo uživamo, a ne da dođemo u jedan haos kada nove generacije neće znati ništa o tome šta se dogodilo. Treba da omogućimo da svako donosi svoje zaključke, ali da postoje proverljive činjenice”, rekla je ona.

Kaže da se od EU očekuje da pokaze i svoju političku podršku civilnom društvu, konkretno u odnosu na tranzicionu pravdu u postkonfliktnim društvima.

“To utvrđivanje ljudskih gubitaka mora da bude jedan prioritet, koliko je ljudi u vezi sa ratom izgubilo život koliko je nestalo ili ko je sve bio u tim logorima”, rekla je Kandićeva i navela da se procenjuje da je više od milion ljudi prošlo kroz razne vrste zatočenja.

Do sada smo, kaže ona, uspeli da dokumentujemo 23.000 ratnih žrtava, okolnosti smrti za njih, uspeli smo da prebrojimo koliko je Haški tribunal utvrdio okolnosti smrti zrtava ratnih zločina i došli smo do brojke od 18.000.

“Kad to uporedimo sa ukupnim brojem od 130.000, onda vidimo da je veliki posao ostao i to moraju završiti države. Mi ćemo predate naše podatke, ali to mora biti međudržavni projekat”, istakla je Kandićeva.

( Objavljeno na EWB, 16.05.2017. )